Roboti na farmi

slika 2

Napomena: Ova fotografija jednog gazdinstva pokazuje šta je sve automatizovano u svetu

Sela nam odumiru, u njima ostaju samo starci.

U našoj zemlji, na selu, robota još uvek nema.

Stari seljani imaju žuljeve na rukama, vole da popiju i zatim na visokim temperaturama ( 47 stepeni u hladu ) kose i obavljaju druge poslove na otvorenom.

 Sve ovo može da se promeni. Uvođenje modernih tehnologija u kojima je sve automatizovano, može da privuče mlade ljude da se vrate na selo.

 

Robot može da radi puno radno vreme i više od toga, punih 24 sata bez prekida.

On može da seje baštu, da bere plodove kada stigne vreme za branje… U bukvalnom smislu te reči, on obavlja sve poslove na imanju.

Pojedini mlađi ljudi koji su ostali u vojvođanskim selima automatizovali su neke stvari koje im pomažu u radu.

Roboti, tačnije specijalizovane mašine održavaju optimalnu temperaturu koka nosilja. Brinu o njima, skupljaju jaja starijih koka.

I to je sve što postoji u našoj zemlji.

U svetu danas postoje probna, eksperimentalna gazdinstava u kojima rade roboti.

 https://home.kpmg/au/en/home/insights/2019/05/agri-4-0-connectivity-digital-innovation-australian-farming.html

Na ovom linku možete videti kako to izgleda u Australiji.

Sve ovo može da se primeni i kod nas.

Da bismo došli do robota-mašina potrebno je reformisati i primenjivati zakone vezane za poljoprivredu.

Država mora da ulaže u sela i da pruži seljacima materijalnu podršku.

Pored materijalne podrške zahvaljujući kojoj će seljani srediti svoja imanja, potrebna je i edukacija i promena navika naših ljudi.

Tada će se u sela vratiti mladi, svesni da neće morati mukotrno da rade, a njihova imanja proizvodiće dobre proizvode i prinos žita i ostalih kultura biće veći.

Sela će tako ponovo oživeti. Dečiji smeh će se opet čuti na seoskim ulicama.

Više neće biti tišine koja sada postoji u staračkim domaćinstvima.

Ulaganjem u sela i vraćanje mladih svojim korenima smanjiće i stopu nezaposlenosti i povećati finansije i države ali i njenih stanovnika.

I svi će biti srećniji i zdraviji. I mladi i stari.

Da li sve ovo možete da zamislite? Ja mogu. Znam da bi to bilo i lepo i korisno. A najvažnije od svega, na selo se vraćaju i deca.

Deci je potrebna širina i čist vazduh.

Čist vazduh, širina i miran seoski život potreban je i nama starijima. 

Da nam deca žive kao i naše jelke

Naše jelke

Na početku želim da kažem da prvi put u životu pišem tekst za blog. Trudiću se da teme budu zanimljive i jasno napisane.

Blog se bavi ekologijom i na početku želim da vas informišem o jednoj akciji i da uputim apel svima vama koji ovo čitate.

 

Juče je u organizaciji Udruženja Moje Naselje sprovedena akcija sadnje novogodišnjih jelki.

Na prostoru dečijeg igrališta u naselju Vojvode Vlahović u Beogradu, zasadili smo tri novogodišnje jelke.

Kao što želimo da naša deca budu zdrava i sreća, mislim da treba i biljke da budu zdrave i srećne.

Svi smo mi živa bića na ovoj našoj, Božjoj, planeti Zemlji.

Ljudi za sebe misle da su vrhovna bića, bolja i pametnija bića na planeti. I šta mi ljudi radimo?

Zemlja se bagerima pretvara u beton.

Zelenilo se uništava i tamo gde treba da ga bude, dizalice i krampovi dižu nove zgrade. Dinamitom rušimo naše vode i usmeravamo ih u cevi.

Sečemo šume i pretvaramo ih u autoputeve.

Njiva je sve manje. Na njihovom mestu nalaze se oblakoderi.

I sve ovo radimo jer nismo svesni da bez zelenila ne možemo da opstanemo.

Bez biljaka i njihove flore i kiseonika mi bismo bili mrtvi.

Kad nestanu biljke i biljni svet, nestaće i čovečanstvo.

Šta nam je činiti?

Da bismo i mi i naša deca i deca naše dece opstali na planeti, treba doneti Zakon o zabrani seče drveća u narednih 100 godina.

Ukoliko se neko drvo, zbog bolesti ili starosti iseče, na njegovom mestu mora da nikne novo drvo. To novo drvo mora da se neguje pet godina kako bi bilo zdravo. 

Ukoliko se tako ne radi, ostaćemo bez kiseonika. Nestaćemo.

Kiseonik koji udišemo doprinosi našem zdravlju, zdravlju naše dece. Zato ga treba čuvati.

Kada kupujete novogodišnje jelke razmislite o tome da ih posle slavlja posadite negde. Biće vam zahvalne, a i sami ćete se bolje osećati jer ste uradili nešto dobro za vaše naselje, vaš grad, vašu zemlju..za celu planetu.